MIA JOVANOVIĆ - NAŠ PROZOR U LONDON

Teatar Ulica ima svoje članove i u Londonu – Mia Jovanović otkriva kako je živeti i studirati u britanskoj prestonici, kako izgledaju njihova pozorišta i da li nas je zaboravila.

1. Kakvi su ti utisci o studiranju sad kad si završila prvu godinu?



U septembru 2023. godine sam upisala Bayes Business School na City University of London i počela da živim u najlepšem gradu na svetu, u Londonu.
Prva godina fakulteta je definitivno bila najbolja godina do sada. Upoznala sam ljude iz raznih krajeva sveta i stekla prijatelje za ceo život. Studiranje je zahtevno, obavezne su vežbe i predavanja. Preko dana sam obično na fakultetu i na kampusu. Obožavam da provodim vreme na fakultetu jer se svaki dan družim sa kolegama, učimo zajedno zanimljive predmete i radimo na projektima. Moj smer (Biznis sa marketingom) nije baziran na čistoj teoriji, već sadrži dosta prakse kroz razne grupne projekte. Imali smo zadatak da snimimo reklamu gde smo koristili svakodnevni proizvod i reklamirali ga tako da pogađa totalno drugu ciljnu grupu kojoj inače nije namenjen. Iako studiram biznis, učila sam i o režiji, produkciji i scenografiji reklama, što me jako interesuje.

2. U čemu se razlikuje život u Londonu od života u Beogradu?



Subjektivno, u Londonu živim bez roditelja sa drugaricom sa fakulteta. Jako sam se osamostalila od kada živim u drugom gradu i osećam se odraslo. U mom životu više nisu glavne aktivnosti gluma, izlasci i viđanje sa društvom (iako toga ima, naravno), već i kuvanje, čišćenje, odlaženje u prodavnicu, pranje veša itd. Iako osećam veliku dozu slobode, moram intenzivno da se brinem i o kućnim poslovima.

Objektivno, London je haotičan grad, u kome je neophodno biti uvek na oprezu. U Beogradu se nikada nisam brinula da li će mi neko oteti telefon iz ruke, ukrasti torbu ili kompjuter na fakultetu. Osim toga, naučila sam da bez kišobrana ne izlazim iz kuće, jer se nikada ne zna kakvo će vreme biti za par sati. Uprkos tome, London pruža više mogućnosti, više mesta koja mogu da se obiđu, muzeja, pozorišta, bioskopa, sportskih manifestacija i svega što čovek može da poželi. Gradski prevoz u Londonu je jako efikasan i brz zbog metroa, ali je znatno skuplji od Beograda. Kirija, javni prevoz i taksi usluge su dosta skupe stavke, ali kafići, restorani, izlasci i namirnice imaju sličnu cenu.

3. Jesi uspela da posetiš neko njihovo pozorište i kakvi su ti utisci?



Uspela sam da odem na par predstava, kao što su mjuzikl Frozen i MJ The Musical u West Endu. Predstave su predobro odrađene, produkcija im je vrhunska. Glumci su jako talentovani i imaju prelepe glasove. Frozen se ističe po specijalnim efektima, scenografiji i kreativnim kostimima, dok je koreografija i gluma u MJ izvanredna. Nažalost, nisam stigla da odem na više predstava jer su jako skupe karte, a u mom okruženju imam samo jednog druga koga zanima pozorište i gluma. Ove godine ću definitivno naterati više ljudi da krenu u pozorište sa mnom.

4. Jesi li zaboravila srpski?



Ovo je jako interesantno pitanje jer jako dugo nisam pisala duže tekstove na srpskom, tako da vi sami procenite:) Imam dosta društva sa Balkana na fakultetu i moja najbolja drugarica sa smera je iz Crne Gore. Svakodnevno pričam srpski sa njima, a pored toga čitam na srpskom. Takođe, postoji udruženje srpskih studenata u Londonu, gde se mi studenti sa raznih fakulteta i smerova sastajemo svakog meseca i družimo se.

5. Da li ti nedostaje Teatar Ulica?



Jako mi nedostaje Teatar Ulica zbog ljudi i glume. Ovde do sada nisam dobila priliku da se bavim glumom, ali sledeći vikend počinjem sa časovima filmske glume na engleskom i jako sam uzbuđena. Jako mi fali scena i časovi glume u Teatar Ulici. Mislim da ovde neću moći da nađem teatar ili bilo koju školu glume koja će da ima dušu i tako talentovane, radosne i jedinstvene ljude kao što Teatar Ulica poseduje, tako da ću morati često da se vraćam da vas posećujem❤️